Taj nemir tvojih usana
Ta toplina tvojih obraza
Jutro oslikano tobom
I ti svi mirisi tvojeg dolaska
Živim i osjećam
Tim plamenim životom
Izgaram poput buktinje
U dodiru naših obala
U toj igri života
U toj želji za tobom
Tek pokoja boja tišine
odaje tu moju bol
I taj miris samoće
U trenu
Kada noću
i samo nebo gasne
Samo topot
Mojih misli o tebi ostaje
Ti i Ja
I taj nemir usana
Utamničeni
U duši mojoj
5 thoughts on “Taj nemir tvojih usana”
Comments are closed.
Prelepo…
Vrlo osecajna pesma.
Jako mi se dopada.
Rekla bih jos nesto ali ne umem.
Kao sto si i ti i ja bih obojila ovu pemu hiljadama boja. 🙂
Hvala ti lombardos 🙂
Kako lijepa misao ,
boja,platno te duše lepršave
misao i vizija slike
i tvoja slikarska sloboda 🙂
Zao mi je samo sto nisam inspirisana da ti ostavim neki smisleniji komentar.
Lepo je citati te 🙂
Meni je drago da ti se sviđaju ,mada ja mislim da nije to ništa posebno …samo odraz ,mišljenja ,želja,promišljanja života ,traženja smisla ,i nekog iskrenijeg svijeta ,znaš toplijeg ,bez pretvaranja ,onako jednostavno ljudskog …i znaš lijepo se sa tobom družiti 🙂
Najlepse je kada pises onako kako osecas… a iz tebe tako izlaze reci nisu namestene nego su skroz prirodne, zato mi se i dopada tvoj stil pisanja.