Znaš li

Znaš li da
Volim
Tu oblost
tu mekoću i glatkoću gline.
I taj miris zarobljen u stijenkama njenim
Reći češ mi jednom
kamo vremenom ode taj miris
Nakon pečenja u pečnici života
Jer ja još uvijek
Taj miris u svoju dušu tkam
Čak možda sada i trabunjam
Svi ti razgovori
sva ta slova ispisana
sve te misli ,osjećaji
Ponekad izgledaju
poput kazališta života
Neka drugačija stvarnost od željene
Put daleko od očiju
Misao daleko od srca
Tom gledanju tebe u sebi
Samo uprizorenje te ljubavi
Traženje …zahtijevanje bliskosti
I možda doslovno trabunjam
ali znam da …..
Volim
Tu glatkoću gline
dok klizi kroz ruke moje
jer tada te osjećam
dodirom svojim oblikujem te
Spremam sve te mirise tvoje
za neka druga
naša vremena
I sada pitam te
Znaš li ?
Kamo vremenom ode taj miris ?